Völkerrecht statt Neoliberalismus gegenüber Serbien
Erste Beratung des von der Bundesregierung eingebrachten Entwurfs eines Gesetzes zu dem Stabilisierungsabkommen vom 29. April 2008 zwischen den Europäischen Gemeinschaften und Ihren Mitgliedsstaaten einerseits und der Republik Serbien andererseits (BT-Drs. 17/3963)
Der deutsche Außenminister Westerwelle ließ in seiner Pressemitteilung zur Wahl am vergangenen Wochenende im Kosovo verlauten: „Ich bin zuversichtlich, dass der 12. Dezember ein erfolgreicher Tag für die Demokratie und die Menschen in diesem jungen Staat wird." Nach der Wahl hieß es in einer gemeinsamen Erklärung der EU-Außenbeauftragten Ashton und des EU-Erweiterungskommissars Štefan Füle: „Wir freuen uns darauf, mit der neuen kosovarischen Regierung zusammenzuarbeiten und baldmöglichst den Dialog zwischen Prishtina und Belgrad zu beginnen." Einen Tag zuvor hatte der Europarat einen Bericht von Dick Marty veröffentlicht, nach dem der wiedergewählte kosovarische "Regierungschef" Hashim Thaci während des NATO-Angriffskrieges gegen Jugoslawien schwere Kriegsverbrechen an Serben begangen hätte. Ein Krieg, den die damalige rot-grüne Bundesregierung mit teilweise gefälschten Berichten über serbische Massaker und „Hufeisenpläne" begründete. Aus dem Bericht geht auch hervor, dass Thaci bis heute ein führender Kopf des Organisierten Verbrechens wäre und sich wegen seiner politischen Ämter und seiner guten Kontakte zu westlichen Regierungen und Geheimdiensten „unberührbar" fühlt. Die NATO, die EULEX, der Internationale Strafgerichtshof für das ehemalige Jugoslawien und sämtliche westlichen Geheimdienste wüssten von den schmutzigen Geschäften der kosovarischen "Regierungen", hätten aber ihre Ermittlungen auf politischen Druck hin eingestellt. Laut dem Bericht des Europarates hätten sie sogar Beweismittel vernichtet.
Das verwundert kaum. Denn es war Hashim Thaci, der nach Verhandlungen mit der deutschen und den europäischen Regierungen im Februar 2008 die Unabhängigkeitserklärung des Kosovo ankündigte, die bereits nach wenigen Tagen von der deutschen Regierung anerkannt wurde. Der deutsche Geheimdienst warnte damals schon, hier werde ein Mafia-Staat errichtet. Ende August traf sich Westerwelle noch mit Thaci, schüttelte – wie zuvor schon seine grünen und rosa-roten Vorgänger Fischer und Steinmeier – diesem Kriegsverbrecher die Hand und brüstete sich damit, dass Deutschland „einer der ersten Staaten [war], die die Republik Kosovo als unabhängigen Staat anerkannt haben."
Bundesaußenminister Westerwelle wurde bei seiner damaligen Reise auf den Balkan nicht müde, auch den folgenden Satz zu sagen: „Das, was uns betrifft, gehört nach Brüssel und nicht nach New York". Was er damit gemeint hat, war unverblümt: Hier in Europa gilt unser eigenes Gesetz und nicht das Völkerrecht. Und dieses Gesetz schreiben wir in Brüssel und wir schreiben es in jedem Fall neu, je nach unseren Interessen. Deshalb erklären wir die Abspaltung des Kosovo für legitim, während wir drohen, die Unabhängigkeit der Republik Srpska von Bosnien und Herzegowina notfalls auch mit Waffengewalt zu verhindern.
Es ging damals um einen Resolutionsentwurf, den Serbien in die UN-Vollversammlung eingebracht hatte, der erneut – im Einklang mit dem Völkerrecht und den vorangegangenen UN-Resolutionen – die Prinzipien der Souveränität und territorialen Unversehrtheit betonte und neue Statusverhandlungen im Rahmen der UN einforderte. Deutschland drohte damals, die Weiterleitung des serbischen Beitrittsersuchens zur EU nicht an die Kommission weiterzuleiten, sollte Serbien von diesem Entwurf nicht Abstand nehmen. Serbien knickte ein und brachte stattdessen einen neuen Entwurf ein, in dem die EU aufgefordert wurde, einen Dialog zwischen Belgrad und Priština zu moderieren. Deutschland hat somit verhindert, dass die UN-Vollversammlung im Namen des Völkerrechts zur Sezession des Kosovo Stellung nehmen konnte und somit tatsächlich das Völkerrecht durch ein Brüsseler Recht ersetzt. In diesem Zusammenhang ist auch zu verstehen, warum wir erst heute über den vorliegenden Gesetzentwurf debattieren, mit dem ein Abkommen vom Frühjahr 2008 ratifiziert werden soll.
Das Stabilisierungsabkommen, über das wir heute diskutieren, ist datiert auf den 29.4.2008. Abgeschlossen wurde es zu diesem Zeitpunkt, um die pro-EU-Kräfte bei den damals stattfindenden Parlamentswahlen in Serbien zu stärken. Dass das Abkommen so bald nicht ratifiziert würde, wurde schon damals offen ausgesprochen.
DIE LINKE warnt davor, den EU-Beitrittsprozess zur Aushebelung des Völkerrechts zu missbrauchen. Das Völkerrecht gilt auch für Europa und die Kriegsverbrecher aller Seiten müssen im gleichen Maße verfolgt werden. Sie können nicht die einen vor Gericht stellen und die anderen zum "Regierungschef" eines illegitimen Mafia-Staates machen. DIE LINKE fordert die Bundesregierung auf: Kündigen sie den Pakt mit dem Teufel und geben sie Ihre Unterstützung für die Sezession des Kosovo auf.
Zuletzt noch zum Inhalt dieses Abkommens, der leider hier sehr kurz kommt, da das Abkommen instrumentalisiert wurde. Das Abkommen zwingt Serbien – ich zitiere aus dem Gesetzentwurf – „seinen Außenhandel gegenüber der Union vollständig zu liberalisieren". Dadurch sollen – ich zitiere weiter – „deutschen Unternehmen verbesserte Exportchancen" geboten und „die Niederlassung von Unternehmen aus der Europäischen Union in Serbien" erleichtert werden. Schon heute drängen deutsche Telekommunikations- und Energieunternehmen massiv auf den serbischen Markt, was zu steigenden Preisen für die Bevölkerung führen wird. Zugleich wird Serbien gezwungen, Löhne und Sozialleistungen drastisch zu kürzen um, wie es heißt, „dem Wettbewerbsdruck und den Marktkräften in der Europäischen Union standhalten zu können." Zugleich lehnt die Bundesregierung jeden „Beitrittsautomatismus" ab. Das heißt: Selbst wenn Serbien all diese neoliberalen Reformen durchführt, wird es vermutlich niemals selbst in die EU aufgenommen werden und mitbestimmen können. Erkauft wird dieses Abkommen mit Heranführungshilfen und Darlehen in Milliardenhöhe. Wenn diese eines Tages versiegen, wird sich die EU mit dem nächsten völlig verarmten und verschuldeten Staat an ihrer Peripherie konfrontiert sehen. Mit ihrer neoliberalen Politik arbeitet die Bundesregierung mitten in der Krise schon an den Zusammenbrüchen und Aufständen von Morgen. DIE LINKE lehnt diesen Irrweg ab und fordert eine Abkehr vom Neoliberalismus und eine Rückkehr zum Völkerrecht. Maxime deutscher Außenpolitik muss Demokratie, Sozial- und Rechtsstaatlichkeit sein.
—————————————————————————————————
Међународно право уместо неолиберализам према Србији
Прва расправа о законском нацрту уз Пакт Стабилизације између Европских заједница и њеним државама-чланицама, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, од 29. априла 2008.године, поднетом од стране Савезне владе (штампано издање Савезног парламента бр. 17/3963)
Немачки Савезни министар спољњих послова, Вестервеле, дао је објавити у његовом саопштењу за штампу поводом избора у Косову, одржаном прошлог викенда: "Уверен сам да ће 12. децембар бити успешан дан за демократију и људе у тој младој држави." Након избора у заједничкој изјави Високе представнице Европске уније за спољњу политику, Ештон, и Европског комесара за проширење, Штефана Филеа, наводи се: „Радујемо се сарадњи са новом владом Косова и што пријем почетку дијалога између Приштине и Београда". Дан испред тога је Савет Европе објавио извештај Дика Мартија, по којем је наново изабрани „Шеф владе" Косова Хашим Тачи током нападачког рата НАТО-а против Југославије починио тешке ратне злочине над Србима. Рат, који је тадашња црвено-зелена Савезна влада образложила делимично фалсификованим извештајима о српским масакрима и „плановима Операције Потковица". Из тог извештаја произилази да је Тачи до данас водећа глава у Организованом криминалу и да се на основу својих политичких функција и добрих контаката према западним владама осећа „недодирљивим". НАТО, ЕУЛЕКС, Међународни кривични суд за бившу Југославију и све западне владе и тајне службе су знали за те прљаве послове „владе" Косова, али су због политичког притиска обуставили своје истраге. По извештају Савета Европе, чак су и уништили доказе.
То скоро није за чуђење. Јер био је то баш Хашим Тачи, који је након преговора са немачком владом и европским владама у фебруару месецу 2008. године најавио проглашење независности, која је само неколико дана касније призната од стране владе Немачке. Већ тада је немачка тајна служба упозорила да се ту успоставља мафијашка држава. Крајем августа месеца дошло је до сусрета између Вестервелеа и Тачија, он се – баш као и његови црвено-зелени претходници у служби, Фишер и Штајнмајер – руковао са тим ратним злочинцем и прсио се тиме да је Немачка "[била] једна од првих држава, која је признала Републику Косово као независну државу."
Савезни министар спољњих послова Вестервеле, током свог тадашњег путовања по Балкану, није посустао да изјави и следећу реченицу: "То, што се нас тиче, припада у Брисел, а не у Њу Јорк." Што је тиме мислио, било је јасно: "Овде у Европи важи наш сопствени закон, а не Mеђународно право. А тај закон у Бриселу пишемо ми и у сваком случају пишемо га увек наново, зависно од наших интереса. Због тога проглашавамо одцепљење Косова легитимним, док претимо, по потреби и оружаним насиљем, да ћемо спречити независност Републике Српске од Босне и Херцеговине.
Тада се радило о нацрту резолуције, коју је поднела Република Србија у Скупштини Уједињених народа, а која је наново – у складу са Међународним правом и претходним резолуцијама Уједињених народа – наглашавала начело суверенитета и територијалне неповредљивости и тражила нове преговоре о статусу, у оквиру Уједињених народа.
Немачка је тада запретила да неће проследити Комисији захтев Србије на приступ Европској Унији, уколико Србија не одустане од тог нацрта. Србија је поклекла и уместо тога поднела нови нацрт, по којем је затражено од стране Европске Уније да буде модератор дијалога између Београда и Приштине. Тиме је Немачка спречила да се у Скупштини Уједињених народа у име Међународног права заузме став о сецесији Косова и де факто Међународно право буде замењено правом Брисела. У том контексту се мора схватити зашто тек данас водимо дебату о предложеном законском нацрту, са којим се треба да ратификује један Споразум из пролећа 2008. године.
Споразум о стабилизацији, о којем данас водимо дискусију, датиран је на дан 29.4.2008.године. Закључен је у једном временском периоду како би се проевропске снаге јачале током тадашњих избора за Скупштину. Да се тај Споразум неће тако брзо ратификовати, то је већ тада отворено речено.
Странка ДИ ЛИНКЕ (Левица) упозорава, да се процес приступа Европској Унији злоупотребљава за заобилажење међународног права. Међународно право важи и за Европу, а ратни злочинци свих страна морају бити подједнако гоњени. Неможете једне стављати пред суд, а друге поставити за "шефа владе" у илегитимној мафијашкој држави. ДИ ЛИНКЕ (Левица) тражи од Савезне владе: Откажите пакт са ђаволем и одустаните од своје подршке сецесији Косова.
На крају још о садржају овог Споразума, на који се овде нажалост сувише мало осврће, јер се Споразум инструментализовао. Споразум присиљава Србију – цитирам из нарцта закона – "да своју спољњу трговину према Унији потпуно либерализује". Тиме – цитирам даље – треба да се пруже "немачким предузећима побољшане шансе за експорт" и олакша у Србији насељавање предузећа из Европске Уније". Већ данас долази до најезде немачких предузећа телекомуникације и енергетике на српско тржиште, што ће довести до повећања цена за становништво. Истовремено се Србија присиљава да драстично скреше плате и социјална давања да бих – како се тврди – "могла оделети притиску конкурентности и снагама тржишта у Европској Унији". Истовремено Савезна влада одбија сваки "аутоматизам у приступу". Што значи: Чак и ако Србија спроведе све те неолибералне реформе, највероватније она сама неће никада моћи да буде примљена у Европску Унију и да саодлучује. Тај Споразум се откупљује помоћима за придруживање и кредитима, у милијардама. Када то једнога дана пресахне, тада ће се Европска Унија суочити са следећом, потпуно осиромашеном и задуженом државом на њеној периферији. Усред кризе њеном неолибералном политиком Савезна влада већ сада ради на сутрашњим сломовима и устанцима. ДИ ЛИНКЕ (Левица) одбија ту странпутицу и тражи заокрет, назад од неолиберализма и повратак ка међународном праву. Гесло немачке спољње политике мора да буде: демократија, социјална и правна држава.
